Predstavnici Trusta na sastanku sa članovima Američke komore

Američka privredna komora na Kosovu organizovala je virtuelni forum tokom kojeg se razgovaralo o strategiji investiranja Penzijskog fonda (Trust) kao i o mogućnostima koje se nude privatnom sektoru na Kosovu. Tokom ovog foruma, predstavnici poslovanja, članovi Američke privredne komore, imali su priliku da se informišu o strukturi i kriterijumima ove strategije.

Generalni direktor Fonda penzijske štednje Adrian Zalli naglasio je da ovaj fond trenutno ima sredstva u vrednosti  od preko dve milijarde evra. Prema njegovim rečima, sredstva Penzijskog fonda ulaže se u cilju povećanja dobiti samo u interesu obveznika, dok su glavni principi koji se moraju slediti za realizaciju ovih investicija definisani Zakonom o Penzijskom fondu. Zalli je rekao da ovi principi treba da garantuju sigurnost fonda, raznolikost ulaganja, maksimalan profit u skladu sa sigurnošću fonda i održavanje odgovarajuće likvidnosti. Naglasio je da je princip Upravnog odbora povećanje investicija sredstava na Kosovu, putem bankarskih depozita, ali i učešćem na tržištu vrednosnih papira, koje nakon toga Vlada Republike Kosovo ulaže tamo gde je najpotrebnije. Prema Zalli-u, Kosovski penzijski fond ima jasna ograničenja u pogledu investicija na Kosovu ne predviđajući direktna ulaganja u različita preduzeća ili projekte u zemlji.

Valdrin Kasumaj, član odbora Kosovskog penzijskog fonda naglasio je da ograničenja u okviru zakonskog mandata Penzijskog fonda utiču na sposobnost ovog fonda da podržava preduzeća na Kosovu, dodajući da je tokom 2020. godine učešće Fonda na tržištu vrednosnih papira, ali i bankarski depoziti u zemlji su porasli i nastavljaju da raste.

Hekuran Murati, predsednik parlamentarne Komisije za budžet i transfere, naglašavajući da je ponuda finansijskih proizvoda na Kosovu donekle ograničena, rekao je da treba razmotriti investicione potrebe za preduzeća na osnovu njihovog razvojnog ciklusa. Prema Muratiju, pristup finansijama je obično problematičniji za nova preduzeća u poređenju sa zrelijim preduzećima, što može biti predvidljivije za sektor kreditiranja. Naglasio je da zbog ograničenja koja proizilaze iz Zakona o Centralnoj banci Kosova, bilo koja finansijska aktivnost mora biti licencirana od ove institucije koja, istovremeno štiteći potrošača, uzimajući u obzir činjenicu da je znanje o finansijama ograničeno, istovremeno ograničava inovacije u finansijskom sektoru. Što se tiče investicija, Murati je rekao da je veoma veliki izazov stvoriti veze između pojedinaca ili entiteta sa investicionim fondovima, sa onima kojima su investicije potrebne. Dalje je izjavio da se Kosovski penzijski fond susreće sa problemima za direktne investicije u privatnom sektoru zbog nemogućnosti da se bavi pojedinačnim slučajevima pozajmljivanja, poteškoća u određivanju strukture investicije, kao i principa procene povratka u investicije.

Mergim Cahani, izvršni direktor u Gjirafi, govoreći o vremenskom roku od deset godina, naglasio je da su sada kompanije sa najvećom vrednošću nesumnjivo one iz tehnološkog sektora. Cahani je napomenuo činjenicu da najveći potencijal za ekonomski razvoj zemlje leži upravo u ovom sektoru, pa bi isti trebalo više podržati stvaranjem investicionih mogućnosti u državi. Cahani je naglasio da nedostatak mogućnosti orijentiše kompanije ka stranim investitorima, što zauzvrat dovodi do smanjenja prihoda za državnu kasu, jer povratak stranih investicija ne ostaje na Kosovu, već se vraća investitoru.